InHoReCa in your country:
Hrvatska   Srbija   BiH  
Povratak na pocetnu stranu  
  SRBIJA Petak, 20.04.2018 || Slovenija spremna za novu turističku sezonu  |  Program redukcije otpada hrane donosi uštedu hotelima  |  Promene na čelu kompanije Philip Morris  |  Marbo uručio prvu donaciju lopti  |  Trebinje uskoro dobija još jedan hotel  |  Srbija se predstavlja u Dubajiu  |  Hotel Chedi uskoro u Luštica Bay-u  |  Restoran koji služi bespaltne obroke za siromašne  |  Grand Prix za Mlekoprodukt  |  Nova pravila za terase kafića u Skoplju  |  Radisson Hotel Group širi poslovanje u južnoj Aziji  |  Otvoren Hilton Imperial u Dubrovniku  |  Hotel Partizan i dalje čeka novog vlasnika   |  Hotel Zepter Drina dobija spa centar  |  San Pellegrino prihodovao 895 miliona evra  |  Darežljivi gost ostavio bakšiš od 2.000 dolara  |  Keynote govornik - Christian Majgaard, nekadašnji najuspešniji globalni direktor kompanije Lego  |  Odlična zimska sezona u BiH  |  Veća ulaganja za veći broj turista  |  Skuplja kafa u kafićima u Bitolji  |   ||
   

RAZVOJ: Nautički turizam - šansa za Srbiju

11.04.2018
Srbija leži na 76 dužih reka i 50 kraćih, ima devet većih i 114 manjih jezera, a nautička privreda još nema status potencijalno jake privredne grane. Članovi Grupacije za nautičku privredu i turizam Privredne komore Srbije (PKS) smatraju da bi se oživljavanjem ove nerazvijene privredne grane i dobijanjem statusa privredne grane u razvoju, u Srbiji omogućio razvoj malih preduzeća u kojima bi se zaposlilo više od 5. 000 ljudi, prenosi Tanjug.
 

Grupacija je, kao preduslov razvoja nautičkog turizma, predložila mesta na kojima je neophodno postaviti plutajuće objekte, pontone za pristajanje turističkih brodova, i to na levoj obali Save kod Muzeja savremene umetnosti i Bloka 70, na desnoj obali Save kod Brankovog mosta i na Adi Ciganliji, kao i na desnoj obali Dunava u Zemunu.

Tijana Maljković, sekretarka Udruženja za turizam u PKS kaže da Beograd i Srbija definitivno imaju veliki potencijal za razvoj nautičkog turizma s obzirom na broj reka i jezera kojima su okružene, ali da na razvijanju nautičkog turizma moraju da rade svi zajedno - lokalne samouprave, privatni sektor i država.
 
Ministarstvo turizma, trgovine i telekomunikacija već godinama daje različite vrste subvencija lokalnim samoupravama, ali i privatnom sektoru za razvoj nautičke privrede. Lokalne samouprave mogu da se prijave na konkurs kako bi dobile sredstva za uređivanje priobalja, a Beograd i Novi Sad su se prijavili za sredstva za postavljanje pontona, ukazala je Maljković.

Ona navodi da je proces izgradnje pristana komplikovan i dugotrajan, te da se ne može završiti za nekoliko meseci, kao i da na njemu rade javna komunalna preduzeća, grad, opštine, ministarstva i radne grupe, koje daju savete kako pristani treba da izgledaju. Međutim, postavljanje pristana je samo jedan delić mozaika koji je potreban za razvoj nautičkog turizma, već, kako kaže Maljković, treba raditi i na promociji različitih paketa naših reka i jezera.

Dve vrste takvih proizvoda predstavljene su inostranim turistima u prethodne dve godine, prvi u saradnji sa Crnom Gorom, a drugi sa Makedonijom. Prošle godine predstavili smo zajednički turistički proizvod sa Crnom Gorom, koji je obuhvatio sedam različitih paketa. U svaku od tih tura bili su uključeni nautičari na rekama i jezerima, advenčer ture i rafting koji su aktuelni u našoj zemlji, podseća Maljković.

Drugi proizvod predstavljen je na Sajmu turizma ove godine u saradnji sa Makedonijom, dodaje Maljković, u okviru kojeg su uključene ture za ljubitelje prirode i promovisani Dunav, Palić, kao i cela tura do Ohrida.

Takođe, za razvoj nautičkog turizma, neophodno je urediti podzakonske akte koji bi omogućili bezbedniju plovidbu u Srbiji, te iz Grupacije, u saradnji sa Grupacijom turističkih agencija, predlažu Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da donese Pravilnik o plovilima koja se koriste u privredno-turističke svrhe.

Taj pravilnik, kako kažu iz grupacija, stavio bi u regulativu taksi usluge na rekama i razgledanje gradova sa reka, propisao vrstu i namenu, kao i tehničke karakteristike plovila koja se koriste u privredno-turističke svrhe. Na taj način bi se, dodaju, smanjio uticaj sive ekonomije u toj oblasti, a povećala bezbednost turista.
 
Nautički turizam je komplikovana privredna grana i treba da bude subvencionisana više kako bi se razvijala. To je i grana koja zahteva konstantno unapređenje privrede i privatnog sektora i veoma je živa, jer zavisi od vremenskih uslova koji utiču na reke i njihov tok, istakla je Maljković.

Ali, nautički turizam je nešto što privlači turiste širom sveta, primećuje Maljković, iako zahteva velika ulaganja zbog opreme koja je skupa, to je grana, kaže, od koje gradovi mnogo zarađuju, te bi se i Beograd mogao pridružiti gradovima poput Pariza i Budimpešte koji svoju gradsku kasu pune od turizma sa reka.

Smatra se, poručuju iz Grupacije, da bi nautički turizam mogao u Srbiji da obuhvati 3.500 km plovnih puteva i 50 km vodne površine na raznim vrstama jezera, a od toga bi se moglo za nautički turizam koristiti najmanje 6.000 km priobalja.

Nazad
 


 
 
facebook 
 
back to top